Pre otprilike dve decenije, Toyota Motor postao je omiljeni proizvođač automobila američkih ekologa i ekološki svesnih potrošača sa svojim hibridom Prius, „elektrifikovanim“ vozilom koje je bilo među najčistijim i najefikasnijim vozilima ikada proizvedenim.
Usred rastućih cena gasa, potražnja za vozilom je rasla i inspirisala druge proizvođače automobila da lansiraju niz hibridnih modela. Prius vozila, uključujući plug-in hibridni električni model, ostaju među najefikasnijim automobilima na gas u Americi.
Ali kako auto industrija prelazi na baterije, japanski proizvođač automobila je pao u nemilost nekih od svojih nekadašnjih pristalica zbog, ironično, oklevanja Priusa i Tojote da investiraju u potpuno električna vozila.
„Činjenica je: hibrid danas nije zelena tehnologija. Prius hibrid radi na motoru sa unutrašnjim sagorevanjem koji emituje zagađenje koje se nalazi u bilo kom automobilu na gas“, napisala je Ketrin Garsija nedavnom blogu.
Grinpis je prošle nedelje svrstao Toyotu na dno studije o naporima 10 proizvođača automobila da pređu na potpuno električna vozila, navodeći spor napredak u njenom lancu snabdevanja i prodaju vozila sa nultom emisijom, koja je iznosila manje od 1% ukupne prodaje.
Dok proizvođači automobila kao što je General Motors, Volkswagen i drugi obećavaju ulaganja vredna milijarde dolara u razvoj potpuno električnih vozila koja ne zahtevaju motore na gas kao što je Prius, Toyota je zaostala, i tek nedavno najavila slična ulaganja. Takođe nastavlja da ulaže u portfelj „elektrifikovanih“ vozila – od tradicionalnih hibrida kao što je Prius do njegovog nedavno lansiranog, ali neodoljivog, bZ4X električnog krosovera.
Strategija je stavila najvećeg svetskog proizvođača automobila u suprotnost sa mnogim njegovim rivalima i postavila pitanja o njegovoj posvećenosti održivom putu ka elektifikaciji, uprkos ciljevima kompanije da do 2050. godine budu potpuno neutralni i oslobođeni ugljenika.
Toyota nije usamljena u takvim planovima. Stellantis, Ford i drugi japanski proizvođači automobila na sličan način ulažu u elektrificikovane hibridne modele. Ali u rukama patrijarha mejnstrim hibridnih vozila, primetan je konzervativni pristup električnim vozilima.
Rukovodioci Toyote, dok povećavaju ulaganja u potpuno električna vozila, tvrde da je strategija kompanije opravdana — neće svi delovi sveta usvojiti EV istim tempom zbog visoke cene vozila kao i nedostatka infrastrukture, kažu oni.
„Koliko god ljudi žele da pričaju o električnim vozilima, tržište nije dovoljno zrelo i dovoljno spremno, na nivou koji bi nam bio potreban za masovno kretanje“, rekao je Džek Holis, izvršni potpredsednik prodaje u Toyoti Motor North Amerika, prošlog meseca tokom virtuelnog sastanka Automotive Press Association.
U decembru, Toyota je objavila planove da uloži 4 triliona jena, ili oko 28 milijardi dolara, u liniju od 30 električnih vozila na baterije do 2030. godine. Istovremeno, nastavlja da ulaže u hibride poput Priusa kao i druge potencijalne alternative električnim vozilima na baterije.
„Želimo da svakoj osobi pružimo način na koji može najviše doprineti rešavanju klimatskih promena. I znamo da taj odgovor ne tretiraju svi na isti način“, rekao je Gil Prat, Toyotin glavni naučnik i izvršni direktor Toyotinog istraživačkog instituta, tokom medijskog događaja prošlog meseca u Mičigenu.
Pre nekoliko nedelja, kompanija je objavila da će izdvojiti do 5,6 milijardi dolara za proizvodnju hibridnih i potpuno električnih baterija u Japanu i SAD kako bi pomogla svojim ranije najavljenim planovima. To može zvučati mnogo, ali i pored toga, Toyota zaostaje za ostalim jačim proizvođačima.
GM je, na primer, postavio cilj da ekskluzivno ponudi električna vozila sa nultim emisijama do 2035. godine, uključujući svoje brendove Cadillac i Buick do 2030. godine. Nekoliko drugih proizvođača automobila dalo je slične zavete ili postavilo ciljeve za 50% veće od Toyotinih.
Toyota ima cilj da proda 3,5 miliona električnih vozila godišnje do 2030. godine, što bi bilo više od trećine njene trenutne prodaje. Ta prodaja uključuje oko milion jedinica svog luksuznog brenda Lexus, koji do tada planira da ekskluzivno nudi električna vozila u Evropi, Severnoj Americi i Kini.
Pol Vati, menadžer industrijske analize u AutoPacificu, veruje da je Toyota „definitivno na konzervativnoj“ strani kada su u pitanju električna vozila, ali to nije nužno loša stvar za tako velikog proizvođača automobila.
„Mislim da štite svoje opklade“, rekao je on. „Iz globalne perspektive, mnoga tržišta se kreću različitim tempom. SAD su sporije od Evrope i Kine u usvajanju električnih vozila, ali postoje druga tržišta na kojima uopšte ne postoji infrastruktura. Zauzeti raznovrstan pristup u pogonskim agregatima ima smisla za globalnog proizvođača automobila.”
U 2021. godini, Toyota je prodala 10,5 miliona vozila u približno 200 zemalja i regiona, više nego bilo koji drugi globalni proizvođač automobila. Volkswagen, drugi po veličini proizvođač automobila na svetu, prodao je 8,9 miliona vozila u 153 zemlje, a GM i njegova zajednička preduzeća prodali su 6,3 miliona vozila, prvenstveno u Severnoj Americi i Aziji.
Samo jedno rešenje
ToYota veruje da su potpuno električna vozila jedno rešenje, a ne rešenje za cilj kompanije da postane ugljenično neutraLNA.
„U dalekoj budućnosti, neću ulagati pod pretpostavkom da je električna energija na baterije 100% tržišta. Ja to jednostavno ne vidim“, rekao je Jim Adler, osnivački direktor ToYota Ventures, jedinice za rizični kapital ovog proizvođača automobila. ″To će zaista biti mešovito tržište.”
Rukovodioci ToYote očekuju da će različiti delovi sveta usvojiti električna vozila po različitim stopama, uglavnom na osnovu raspoložive energije, infrastrukture i sirovina potrebnih za baterije za napajanje vozila.