Doba električnih automobila je pred nama. Početkom ove godine, američki automobilski gigant General Motors objavio je da ima za cilj da prestane sa prodajom benzinskih i dizel automobila do 2035. Audi sa sedištem u Nemačkoj planira da prestane sa proizvodnjom takvih vozila do 2033. Mnoge druge automobilske multinacionalne kompanije imaju u planu isto. Odjednom, čini se kao da se svi utrkuju ko će pre stići do cilja.
Elektrifikacija mobilnosti ubrzava se na način na koji čak i njegovi najvatreniji zagovornici nisu mogli da sanjaju pre samo nekoliko godina. U mnogim zemljama, globalna prodaja putničkih vozila do 2035. godine biće električna, prema konsultantskoj kući BloombergNEF (BNEF) u Londonu.
Ova masovna industrijska konverzija označava “prelazak sa energetski intenzivnog sistema na gorivo u materijalno intenzivan”, objavila je 1. maja Međunarodna agencija za energiju (IEA) . U narednim decenijama stotine miliona vozila će izaći na puteve, noseći u sebi ogromne baterije. Svaka od tih baterija sadržaće desetine kilograma materijala koji tek treba da se iskopaju. Da, dobro ste pročitali.
Predviđajući svet kojim dominiraju električna vozila, naučnici rade na dva velika izazova. Jedan je kako smanjiti metal u baterijama koji je skup i problematičan zbog velikih ekoloških trškova. Drugi je poboljšanje recikliranja baterija. Reciklaža će imati ključnu ulogu, najavljuju naučnici.
Proizvođači baterija i automobila već troše milijarde dolara na smanjenje troškova proizvodnje i recikliranja baterija za električna vozila. Budući da je u većini slučajeva još uvijek jeftinije vaditi metale nego ih reciklirati, ključni cilj je razviti procese za “oporavak” vrednih metala jer će to, po rečima stručnjaka, svakako biti jeftinije nego iskopavanje novih.
Litijumska budućnost
Prvi izazov za istraživače je smanjenje količine metala koje je potrebno iskopati za električne baterije. Količine variraju u zavisnosti od tipa baterije i modela vozila, ali jedna litijum-jonska baterija za automobil mogla bi da sadrži oko 8 kg litijuma, 35 kg nikla, 20 kg mangana i 14 kg kobalta, prema podacima Nacionalne laboratorije Argonne.
Analitičari ne očekuju da će se u skorije vreme “pobeći” od litijum-jonskih baterija. Njihovi troškovi su pali toliko dramatično da će verovatno biti dominantna tehnologija u skorijoj budućnosti. Sada su 30 puta jeftinije nego kada su početkom devedesetih godina prošlog veka prvi put izašle na tržište kao male, prenosive baterije. BNEF predviđa da će troškovi litijum-jonskih EV baterija pasti ispod 100 dolara po kilovat-satu do 2023. godine, ili otprilike 20% niže nego danas. Kao rezultat toga, električni automobili koji su i dalje skuplji od konvencionalnih trebalo bi da dostignu izjednačenje cena do sredine 2020-ih. Prema nekim procenama, električni automobili su već tokom života jeftiniji od benzinskih vozila, jer su jeftiniji za napajanje i održavanje.
Za proizvodnju električne energije, litijum-jonske baterije prenose litijumove jone iz jednog sloja, zvanog anoda, u drugi, katodu. Njih dvoje razdvaja još jedan sloj, elektrolit. Katode su glavni ograničavajući faktor u performansama baterija i tu se nalaze najvredniji metali, baš oni koji možda u daljoj budućnosti nestanu.
Za litijum, kao i njegovo iskopavanje naučnici i nisu toliko zabrinuti, jer, kako i sami navode, ima dovoljno rezervi. Međutim, brine ih kobalt koji je najvredniji sastojak trenutnih EV baterija. I nikl, još jedna važna komponenta EV baterija, takođe bi mogla da se suoči sa time da njene količine budu smanjene.
Da li će i kada početi recikliranje baterija i da li ćemo se u nekoj daljoj budućnosti suočiti sa nestašicom metala koja će električne automobile ostaviti u prošlosti, kao što sada oni to rade benzincima i dizelašima? Definitivno će smanjenje upotrebe metala i njihovo recikliranje biti ključni za svetski i definitivni prelazak na električna vozila.