Kada je reč o klimatskim promena, transport je jedan od najvažnijih faktora koje treba da uzmemo u razmatranje.
Vlade brojnih zemalja motivišu potrošače da ulažu u čistija, električna vozila, da bi se ograničio negativan ekološki uticaj koji saobraćaj vrši na životnu sredinu.
Shodno tome, proizvođači automobila se bore za našu pažnju (čitaj „novac“) tako što uvode nove tehnologije, ne bi li nas motivisali da uložimo u njihove najnovije modele električnih vozila.
Međutim, za Parisa Marksa, autora knjige „Road to Nowhere“ (Put ka nikuda), kompanije greše kada je reč o njihovom pristupu tehnologiji.
Transport oblikuje društvo
Transport igra ključnu ulogu u našem svakodnevnom životu, a posledica toga je da su naši gradovi dizajnirani i izglađeni u skladu s tim.
„Mi se na taj način krećemo, idemo na posao, u kupovinu, kod ljudi koji su nam dragi“, kaže Marks.
Dakle, način na koji je saobraćaj formiran i kako se odvija, određuje kako mi oblikujemo naše ulice, poslovne prostore, radna mesta i domove. Transport zapravo definiše način našeg života.
Električni automobili nisu rešenje
Tehnološke kompanije se malo po malo nameću sa svojim solucijama vezanim za zamenjivanje vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem (koja se smatraju suviše štetnim za okolinu) električnim, koja imaju znatno niži ugljenični otisak.
Međutim, niža emisija nije isto što i nulta, a isključivo ova potonja može da reši probleme u koje je čovečanstvo uvalilo kompletan živi svet.
Tačno je da čisto električna vozila ne emituju produkte sagorevanja fosilnih goriva, ali su zato baterije koje ih pogone napravljene od minerala poput litijuma i kobalta, što nosi značajan negativan uticaj u ekološkom, ali i etičkom smislu (o čemu ćemo drugi put). Pored toga, električna energija kojima se baterije pune, i dalje se prevashodno dobija iz fosilnih goriva, mada udeo održivih izvora neprestano raste.
„Da bi se proizveo jedan električni automobil, iz zemlje se se mora iskobati značajna količina materijala, a to će nastaviti u najvećoj meri da se dešava na globalnom jugu. Ti rudnici imaju neverovatno ozbiljan negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje tamo gde se nalaze“, objašnjava Marks.
Prioret samim tim ne bi trebalo da bude zamenjivanje konvencionalnih automobila električnim ekvivalentima, već pronalaženje u potpunosti nove solucije.
„Stavljanje tako značajnog fokusa na automobile, pa čak i električne automobile, nije put kojim ćemo rešiti naše probleme vezane za prevoz, već je došlo vreme da se investira u tranzit, u vožnju bicikala, gradove u kojima se hoda, da bi se ljudi u potpunosti izvukli iz automobila.“
Promene moraju biti poštene
Za Marksa, promene su neophodne da bi se osigurala bolja budućnost za našu planetu, a da bi te promene bile blagotvorne po naše društvo kao celinu, one se moraju odraditi pošteno.
Da bismo to postigli, potrebno je da razumemo da je transformacija našeg prevoza tek deo garniture neophodnih promena.
„Sistem prevoza je samo jedan deo ovoga, ali mi takođe moramo da obratimo pažnju na to kako on funkcioniše u komunikaciji s drugim gradskim sistemima, kako bismo osigurali da politika koju preduzimamo u vezi s poboljšanjem transporta bude jednaka za sve, a ne samo da ide u korist ljudi koji mogu sebi priuštiti da žive u oblastima u kojima su ta poboljšanja ostvarena.“
Izvor: Automotoshow.rs/Euronews