Globalni transport je najveći pojedinačni korisnik energije i koristi emisije CO2 , koje uglavnom voze laka vozila (LDV). Da bi se smanjile emisije, mnoge zemlje sve više promovišu vozila na alternativna goriva, koja se obično odlikuju nižim emisijama iz izduvnih cevi. Međutim, izražena je zabrinutost zbog potencijalno rastućih emisija iz proizvodnje energije i proizvodnje vozila. Ove emisije se javljaju – van lokacije ili indirektno i uključuju proizvodnju električne energije za punjenje električnih vozila.
Nedavna studija Jejlske škole za životnu sredinu objavljena u Nature Communications otkrila je da ukupne indirektne emisije iz električnih vozila blede u poređenju sa indirektnim emisijama iz vozila na fosilna goriva.
Ovo je dodatak direktnim emisijama iz sagorevanja fosilnih goriva — bilo na izduvnoj cevi za konvencionalna vozila ili na dimnjaku elektrane za proizvodnju električne energije — što pokazuje da električna vozila imaju jasnu prednost u pogledu emisija u odnosu na konvencionalna vozila.
“Iznenađujući element je bio koliko su emisije električnih vozila bile manje“, kaže Stephanie Veber.
“Lanac snabdevanja vozila sa unutrašnjim sagorevanjem je toliko “prljav” da električna vozila ne mogu da ih nadmaše, čak i kada se uračunaju indirektne emisije.”
Veber je bio deo studije koju je vodio Pol Volfram.
Istraživački tim je kombinovao koncepte iz energetske ekonomije i industrijske ekologije – cene ugljenika, procenu životnog ciklusa i modeliranje energetskih sistema, da bi otkrio da li su emisije ugljenika i dalje smanjene kada se uračunaju indirektne emisije iz lanca snabdevanja električnim vozilima.
“Glavna zabrinutost u vezi sa električnim vozilima je što je lanac snabdevanja, uključujući rudarstvo i preradu sirovina i proizvodnju baterija, daleko od čistog“, kaže Gilingem.
“Dakle, ako bismo odredili cenu ugljenika oličenog u ovim procesima, očekivanje je da bi električna vozila bila preterano skupa. Ispostavilo se da to nije slučaj; ako izjednačite uslove tako što ćete takođe odrediti cenu ugljenika u lancu snabdevanja vozila na fosilna goriva, prodaja električnih vozila bi se zapravo povećala.”
“Uvođenje Standarda za gorivo sa niskim sadržajem ugljenika u Kaliforniji, koji reguliše svu proizvodnju goriva i električne energije i emisije sagorevanjem, pokazuje da transportna politika u praksi može bar delimično da reši indirektne emisije vozila. Međutim, do danas ne postoji jedinstvena transportna politika koja dosledno reguliše sve izvore emisija iz vozila duž čitavog lanca snabdevanja. Koristimo termine ’emisije lanca snabdevanja’ i ’emisije životnog ciklusa’ kao sinonimi. Oba su definisana kao zbir direktnih ili izduvnih gasova, i indirektnih emisija.” navodi istraživaki tim.
Istraživački tim je prikupio podatke koristeći Nacionalni sistem za modeliranje energije (NEMS) kreiran od strane Uprave za energetske informacije, koji modelira ceo energetski sistem SAD koristeći detaljne informacije iz trenutnog domaćeg energetskog sistema i prognozu budućnosti električnog sistema. Volfram je završio procenu životnog ciklusa koja je obezbedila izlaze indirektnih emisija, koje su zatim uključene u NEMS model da bi se videlo kako će porez na ugljenik na ove indirektne emisije promeniti ponašanje potrošača i proizvođača. Veber je pomogao u modifikovanju NEMS koda.
Prema Volframu, studija pokazuje da je “slon u prostoriji lanac snabdevanja vozila na fosilna goriva, a ne električnih vozila“. On napominje da što brže pređemo na električna vozila, to bolje — barem u zemljama sa dovoljno dekarbonizovanim snabdevanjem električnom energijom, poput SAD.
Gilingem, čije se istraživanje u velikoj meri fokusiralo na usvajanje alternativne energije u transportu, kaže da ovo istraživanje pruža bolje razumevanje o tome kako sveobuhvatne cene ugljenika, koje uključuju ceo lanac snabdevanja, mogu usmeriti potrošače ka električnim vozilima.
“Naš rad predstavlja korak ka holističkom uključivanju dinamičkih odnosa životnog ciklusa u integrisane okvire modeliranja. Buduća istraživanja bi mogla da obuhvate dodatne potencijalno važne faktore i procese, kao što su primena hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) u rafinerijama goriva, razlike u intenzitetu emisije ugljovodonika, sintetičkih tečnih goriva, neto negativnih emisijskih puteva proizvodnje energije i nisko- proizvodnja ugljeničnog čelika korišćenjem vodonika iz obnovljivih izvora .”
Glavni zaključak prema ovome je sledeći – koliko god neki navodili da ni električna vozila nisu “ćista”, svakako su čistija od ICE vozila!
