Bez baterija nema elektromobilnosti, a da bi njihova proizvodnja već do kraja decenije mogla da bude ugrožena najavljuje Nemačka državna agencija za sirovine (DERA). Prema njihovim očekivanjima uz povećanje proizvodnje baterija za automobile do 2030. mogla bi da nastane svetska nestašica litijuma, glavne sirovine za proizvodnju modernih baterija za automobile ali i mobilne telefone, prenosive kompjutere…
DERA je izračunala da bi 2030. godine svetska potrošnja litijuma mogla da bude između 316.000 i 558.800 tona. 2020. godine je svetska proizvodnja iznosila 82.000 tona od kojih je samo 50 posto dovoljne čistoće da bi se koristilo za proizvodnju baterija, navodi Jutarnji.hr.
Da bi se zadovoljile sve veće potrebe automobilske industrije, proizvodnja litijuma bi u idućih sedam godina trebalo da naraste sedam puta što je teško izvedivo s obzirom na to da poslednje četiri godine proizvodnja stagnira na nivoima između 80 i 100 hiljada tona.
Trenutno je najveći svetski proizvođač litijuma Australija. Iz njihovih rudnika je 2020. godine izašlo 49 posto ukupne svetske proizvodnje. Drugi je Čile s 22 posto, Kina je proizvela 17 posto, a Argentina 7,5 posto. Industrija litijuma je tako uglavnom bazirana u samo četiri svetske države što bi mogao da bude dodatni problem. Recikliranje baterija bi trebalo da smanji potrebu za novim izvorima litijuma, ali ono je još u povojima te trenutno na svetu ima samo nekoliko takvih pilot projekata.
Ovim problemom posebno će biti pogođena evropska industrija. Prognoze kažu da će Evropa uz najveće moguće napore do 2030. sama proizvoditi do 34 posto litijuma za svoje potrebe dok bi recikliranje donelo još maksimalno 10 posto. Ostatak bi trebalo da uvoze. Najveći evropski proizvođač litijuma je trenutno Portugal s oko 1 posto svetske proizvodnje.
Već ranije mnogi proizvođači automobila su izrazili strahovanja da bi već do 2025. moglo doći do globalne nestašice baterija za električne automobile.
Izvor: Jutarnji.hr
