Nekoliko novih projekata koji imaju za cilj da iskoriste Zemljinu gravitaciju za snagu nagoveštavaju kako bi električna vozila mogla da otključaju inače nemoguće načine generisanja energije.
Projekti se oslanjaju na osobenost elektromotora: oni mogu da generišu i koriste električnu energiju. To znači da korišćenje motora za usporavanje električnog vozila može da dopuni njegove baterije – funkcija koja se zove “regenerativno kočenje” u električnim automobilima.
Ispostavilo se da pod pravim uslovima — idući dovoljno daleko nizbrdo pod dovoljnim uglom sa velikim opterećenjem — električna vozila mogu generisati korisnu količinu energije. Oni, u stvari, mogu da “zarade” dovoljno da napajaju, a često prave i električnu energiju – kada ispuste svoj teret.
„Kada imate pad od 10 procenata, od vrha do dna, ne treba vam upotreba struje” rekao je Rodžer Miauton, izvršni direktor švajcarske kompanije za električna vozila eMining AG. „Generišete dovoljno energije idući nizbrdo.”
Miautonova kompanija proizvodi eDumper, kiper kamion od 65 tona za koji se kaže da je najveće električno vozilo na svetu. Njegov dizel motor i rezervoar za gorivo zamenjeni su električnim motorima, baterijama i mašinama za hlađenje, a sada radi u kamenolomu u blizini Bila u Švajcarskoj, i pritom vuče 70 tona kreča i kamenja niz padinu planine.
Zahvaljujući trošku visokotehnoloških sistema, eDumper košta duplo više od kamiona na dizel. Ali nikada mu nije potrebno gorivo — ušteda između 11.000 i 22.000 galona dizela godišnje, zajedno sa emisijom ugljenika — i skoro mu nikada nije potrebno punjenje. Probne vožnje pokazuju da generiše približno onoliko električne energije koliko troši. Miauton je rekao da kompanija sada proizvodi još tri eDumper-a za rudnike u Nemačkoj i da ima planove za još veće električne dampere.
Koncept proizvodnje električne energije na nizbrdici uskoro će dobiti još veći podsticaj. Australijska rudarska kompanija Fortescue, glavni proizvođač rude gvožđa, objavila je u martu da će izgraditi „Infiniti Trains“ za proizvodnju električne energije dok će prenositi tovare rude iz rudnika u Outbacku.
Kompanija trenutno upravlja sa 16 vozova u Zapadnoj Australiji koje voze 54 lokomotive koje troše ukupno oko 20 miliona galona dizel goriva svake godine. Svaki voz ima do 244 vagona. Mogu biti dugačke skoro dve milje i nose više od 37.000 tona rude.
Izvršna direktorka Fortescue-a Elizabet Gejns rekla je da su četiri rute iz rudnika u unutrašnjosti regiona Pilbara dovoljno uzbrdo od njihovog konačnog odredišta – Port Hedland na severnoj obali – da su pogodne za Infiniti Trains. Kompanija planira da ih natera da rade na sve četiri rute pre 2030. godine tako što će razviti funkciju dinamičkog kočenja koje mnoge lokomotive već moraju da pretvore gravitaciju u električnu energiju, rekla je ona u mejlu. Neke rute će generisati čak i više energije nego što im je potrebno za povratno putovanje, a kompanija će koristiti dodatnu električnu energiju na drugim mestima u svom poslovanju.
Najinovativniji predlog za pravljenje struje iz gravitacije može biti hidroenergija električnih kamiona. Prema studiji objavljenoj u martu, flota električnih kamiona napunjenih vodom visoko u planinama može proizvesti struju dok putuje nizbrdo redovnim putevima. Prazni kamioni mogu da se vrate nazad po još vode ili da se koriste negde drugde.
Glavni autor studije Džulijan Hant, brazilski istraživač sa Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu, rekao je da je sistem jednako isplativ za proizvodnju električne energije kao i energija vetra, sunca i obične hidroenergije.
Za početak, hidroenergija električnih kamiona može biti mnogo jeftinija od alternativa.
„Samo treba da kupite električne kamione i da budete u mogućnosti da ih povežete na mrežu — to je ceo trošak“, rekao je on. „Ali za hidroelektrane su vam potrebne ogromne brane, tuneli, turbine i mnogo drugih različitih komponenti koje imaju veoma visoke troškove ulaganja.
U zavisnosti od uslova, električni kamioni za prevoz vode bi se takođe mogli koristiti za proizvodnju električne energije iz različitih faza planinskog spuštanja, ili čak iz različitih reka na različitim putevima. „Veoma je fleksibilan, veoma modularan“, rekao je on.
Sistem neće uvek odgovarati — koliko su plaćeni vozači kamiona, na primer, uticaće na cenu njegove struje. Ali Hant je rekao da to može biti korisno tamo gde redovno skladištenje hidroenergije u planinskim jezerima nije izvodljivo i gde reke leti presušuju. Takođe će eliminisati mnoge ekološke i društvene uticaje uzrokovane velikim hidroelektranama, kao što je potreba da se poplave velike površine zemljišta za rezervoare ili da se presele zajednice, rekao je on.
Kristofer Knittel, profesor energetske ekonomije koji vodi Centar za istraživanje energetske i ekološke politike na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da je zabrinut da bi troškovi takvog sistema mogli biti veći od procena.
Ali „ovo je sigurno zanimljiva ideja“, rekao je on. „S obzirom na to koliko brzo se stvari kreću, uvek sam uzbuđen što vidim razmišljanje izvan okvira.”
