Krajem 2021. godine, Nemačka je objavila da će se prodaja novih vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE) okončati 2030. Taj potez nije iznenadio industriju, uprkos tome što zemlja ima jednu od najvećih ICE flota u upotrebi na svetu i ponosni dom tradicionalnih brendova kao što su Mercedes-Benz, Audi i Porsche. Sa više od 40 zemalja koje su se obavezale da će postupno ukinuti ICE vozila pre 2050. godine, Nemačka se jednostavno pridružila međunarodnoj trci za smanjenje emisija i elektrifikaciju transporta.
Globalno, prodaja električnih vozila porasla je 80% u 2021. godini, a kompanije poput Tojote i Volkswagena najavile su 170 milijardi dolara ulaganja u elektrifikaciju. Osim što eliminišu emisije izduvnih gasova i rešavaju deo od 23% globalnih emisija CO2 koje doprinosi transportni sektor, EV takođe pružaju ključnu fleksibilnost mreži dok prelazimo na veći udeo snabdevanja obnovljivom energijom (RE). Međutim, uprkos ovom globalnom pritisku, električna vozila su činila samo 7,2% globalne prodaje automobila u 2021. Pred električnom revolucijom je još dug put.
Izazovi širokog usvajanja električnih vozila
Kapitalni troškovi su oduvek bili glavni faktor u odluci o kupovini EV, sa 63% potrošača koji veruje da je EV iznad njihovog budžeta. Međutim, sa padom cene baterija i paritetom troškova između EV i ICE vozila koji treba da se postigne do 2026. godine, fokus se pomera ka izazovu skaliranja neophodne infrastrukture i snabdevanja sirovinama kako bi se omogućilo masovno usvajanje električnih vozila. Sa kojim poteškoćama se zapravo suočavamo?
Neadekvatna infrastruktura za punjenje
U poređenju sa tradicionalnim benzinskim stanicama, stanice za punjenje je teže pronaći, obično ograničene troškovima ulaganja i teškim razvojem infrastrukture. Cena instalacije – od 2.500 dolara za sporiji punjač do 35.800 dolara za brzi punjač – plus razne naknade, kao što su dozvole i propisi, učinili su stanice za punjenje skupom investicijom, što dalje odvraća potrošače od prelaska na električna vozila.
Rizik od preopterećenja mreže
Električne mreže su već napregnute jer se suočavamo sa većim udelom OIE i izazovom isprekidanog snabdevanja energijom. Povećano usvajanje električnih vozila povećava dodatno opterećenje električne energije, potencijalno zahtevajući nova ulaganja u mrežnu infrastrukturu kako bi se zadovoljila ova povećana potražnja. Predviđanje kada i gde je ova snaga potrebna je dalji izazov sa kojim se suočavaju komunalna preduzeća i proizvođači električne energije dok se bore da razumeju brzo rastuće tržište električnih vozila. Međutim, manji je rizik od preopterećenja mreže ako bi se EV vozila punila kasno uveče ili rano ujutru.
Profil mreže sa visokim sadržajem ugljenika
Električne mreže, sa svojim velikim oslanjanjem na fosilna goriva, smanjuju efikasnost električnih vozila kao načina da kompanije i potrošači smanje svoje emisije. Zbog toga je ključno dekarbonizirati mrežu što je više moguće kako biste uverili kupce da je njihov prelazak na EV isplativ i da smanjuje emisiju ugljenika.
Kritični minerali i retki metali
Električna vozila koriste oko šest puta više mineralnih sirovina nego vozila sa ICE-om. Prognoza IEA o 70 miliona električnih vozila na putu do 2040. biće praćena 30-strukim povećanjem potražnje za mineralima. Ne postoji nedostatak ovih resursa pod zemljom, već postoji zabrinutost oko toga da li će biti izvučeni na održiv način, u skladu sa upravljanjem društvenom odgovornošću, i na vreme kako bi se zadovoljila potražnja. Očekuje se da će postojati nedostatak nikla i izazovi u povećanju proizvodnje litijuma. Ova nestašica snabdevanja takođe može prouzrokovati da proizvođači koriste mineralne inpute nižeg kvaliteta, što negativno utiče na performanse baterije.
Napredak u tehnologiji može pomoći u ublažavanju ovih izazova
Tehnologija će igrati značajnu ulogu u omogućavanju infrastrukture za punjenje i mrežu i održavanju stabilnog snabdevanja kritičnim mineralima kako bi se podržalo široko usvajanje električnih vozila po pristupačnoj ceni.
Pametno i fleksibilno punjenje, pametno upravljanje energijom za efikasno upravljanje opterećenjem EV kao i praćenje baterija, analitika i reciklaža će definitivno ubrzati tranziciju i smanjiti izazove koji prate prelazak na električna vozila.
Sa globalnom težnjom za smanjenjem emisija, zajedno sa tehnologijama koje ubrzavaju elektrifikaciju transporta, sve više zemalja će pratiti Nemačku i druge nacije u zabrani prodaje vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Znajući da bi zabrana mogla da se primeni već 2030. godine, ostaje pitanje: da li su kompanije, okruzi i gradovi spremni da pređu na električna vozila u ovoj deceniji?