Globalna automobilska industrija sprema velike planove za razvoj automobila na električni pogon. Do 2025. godine trebalo bi da izađe više od 30 modela električnih automobila a pored toga se uveliko planira i razvoj baterija velikog dometa.
General Motors postavlja temelje za električnu budućnost razvojem automobila koji bi u cugu mogli da prelaze 1000 km sa jednim punjenjem baterije. U razvoj i proizvodnju vozila ta kompanija će do 2025. uložiti 27 milijardi dolara i predstaviti bateriju nazvanu Ultium.
Svemu ovome se priključuje i Evropa. Zvaničnici kompanije Alfa Romeo saopštili su da će do 2026. svake godine imati po jedan novi model električnog automobila, nakon čega će preći isključivo na struju. Već od 2027. godine svaki novi Alfa Romeo biće u potpunosti električan.
Šta je dovelo do ovakve pomame za električnim vozilima? Ključna stavka je želja da se smanji zagađenje vazduha smanjenjem emisije ugljen dioksida (CO2). Automobili na fosilna goriva su među najvećim zagađivačima vazduha, pa je elektrifikacija prevoza efikasan način borbe. Prema podacima Međunarodnog saveta za čist transport (ICCT), u globalnom zagađenju vazduha drumski saobraćaj učestvuje sa skoro 20%. Električni automobili nam donose čistije i tiše ulice i gradove čine boljim mestom za pešake i bicikliste. Za oko godinu dana na putevima, samo jedan električni automobil može u proseku uštedeti 1,5 miliona grama CO2, što je jednako kao četiri povratna leta na relaciji: London-Barselona.
Svet je prepoznao ovaj problem i kombinovanim metodama radi na njegovom smanjenju i, kao krajnjem cilju, potpunom rešavanju. I to ne samo Evropa i SAD nego i Kina koja krupnim koracima gazi u proizvodnji električnih vozila. Deklaracija o zelenoj agendi koju je u novembru 2020. potpisala Srbija, predviđa i kod nas dekarbonizaciju do 2050.godine, u skladu sa regulativom o klimatskim promenama u Evropskoj Uniji.
Pored znanja i tehnologije, proizvodnja električnih automobila zasniva se i na dostupnosti mineralnih resursa. U ovom slučaju, najbitniji je onaj koji čini glavnu razliku u odnosu na klasične automobile. To je litijum – glavna komponenta baterija na električni pogon. Bez preterivanja bi se moglo reći da se industrija električnih automobila u najvećoj meri orijentisala upravo na litijumske baterije. Odgovorna i održiva eksploatacija litijuma stoga ima ključni značaj u zelenoj tranziciji.
Kako se rezerve nafte prazne na naftnim platformama i bušotinama širom sveta, tako se rađa nova nada da će ležišta litijuma doneti revoluciju u načinu na koji živimo. Litijum zato može da bude pravi ispit o pobedi nauke i prilagođavanju civilizacije u kojoj živimo ekološkim zahtevima budućnosti.
Veliki je fokus na „novoj nafti” automobilske industrije, u ovom slučaju to je litijum. Srbija raspolaže najvećim zalihama litijuma u Evropi a o tome je pisao i informativni portal Dojče virtšafts nahrihten. Rezervoar se nalazi u Zapadnoj Srbiji, tačnije u Mačvi. Tamošnji mineral se zove jadarit. Navodno postoje rezerve 118 miliona tona rude koja sadrži 1,8 procenata litijum-oksida.
S obzirom na to da litijum spada u najtraženije alkalne metale i sirovine nasvetu, pitamo se da li je to zapravo “Zlato 21. veka“?
