Automobilska i industrija baterija i dalje traže rešenje za dugotrajan, ekološki prihvatljiv i što je najvažnije bezbedan sistem pogonskih baterija, jer, kao što i samiznate, baterijaelektričnog automobila je najskuplji ali i najsporniji deo istih.
Naime, prema studiji koju je sproveo američki MIT, cene proizvodnje litijum-jonskih baterija su od njihovog nastanka pre gotovo tri decenije niže za čak 97%, iako ne deluje tako. Ukoliko se ovaj podatak uzme u obzir, gotovosvi se nadaju da bi njihova proizvodnja do 2025. godine trebalo da se utrostruči, a vrednost kilovat-časa padne ispod 100 dolara.
Ovo bi bile dobre vesti za proizvođače električnih automobila, da taj iznos nije samo jedan od faktora koji udaljavaju ljude od kupovine električnih vozila ali i same popularizacije čitave industrije. Trajanje baterije i dalje je sporno i ne prestaje da bude najveća briga svih trenutnih ali i budućih korisnika električnih automobila.
Aktuelni pogon električnih vozila prevaliće od 160 do 320 hiljada kilometara pre nego što prestane da radi “punom parom” a adekvatan način reciklaže i dalje je skup i nedovoljno zastupljen. Iskorišćene baterije prvo se koriste kao privremeno skladište na solarnim panelima i generatorima energije vetra, pa se onda rastavljaju kako bi se povratio litijum, kobalt itd.
Čak i da CATL, koji snabdeva Tesla kompaniju, počne isporuku baterija sa kilometražom od skoro dva miliona kilometara, nema sumnje da nas narednih decenija očekuju planine otpada. A upravo to ne želimo i zato se i okrećemo elektrifikaciji, zbog očuvanja životne sredine.
Još jedan kamen spoticanja je bezbednost samih vozila, jer električna vozila tj. njihove baterije znaju i da se zapale. Zbog faličnih baterija, GM je prošle godine iz prodaje povukao više od 68.000 modela Chevy Bolts električnih automobila, tako da je ona ušteda sa početka priče beznačajna.
Nešto održivije rešenje predstavljaju baterije u čvrstom stanju.
Kako im samo ime sugeriše, kod njih su elektrode i elektroliti čvrsti i nema tečnosti koja bi se usled oštećenja kućišta i kratkog spoja zapalila. Osim toga, gustina energije koja se skladišti daleko je veća. Za sada je njihova upotreba ograničena na laboratorije nekoliko kompanija a jedna od njih objavila je i zvanično da je spremna da tokom 2022. godine započne masovnu proizvodnju čvrstih baterija.
Američki startap baterije proizvodi 3D štampom tokom koje se tanki slojevi litijuma i keramike (elektrolit) stapaju u jednu celinu, objasnio je SK. Rezultat je baterija koja je duplo manja i za dve trećine lakša u odnosu na standardne. Ćelija prototipa koji je izrađen ima kapacitet od tri amper časova (oko tri AAA baterije). Naredni korak o kom inženjeri razmišljaju i traže rešenje su katode sa višim naponom, koje bi uvećale postojeću gustinu za 25%.
Deluje preuranjeno da sa trenutnog stadijuma za samo nekoliko meseci Sakuu u potpuno komercijalnom stanju na tržište donese nešto što će sve promeniti, pogotovo što stabilnost ovakvih baterija još uvek nije globalno potvrđena. Takođe, o efikasnijoj reciklaži još uvek nema ni glasa, mada bi nov tip baterije svakako kupio malo vremena dok se ne smisli univerzalno rešenje za ovaj problem.
I za kraj, još jedna nedoumica koja nije otklonjenja a tiče se samih baterija – još uvek nisu objavljene cene novih baterija. Šta nam to govori? Da će se teško pomiriti svi faktori. No, hajde da sačekamo i vidimo šta nam budućnost donosi.
Izvor: smartlife.mondo.rs